[Psihologija]: Zavisnost od Interneta

Da li se to stvara nova bolest i novi socijalni problem čovečanstva, ili je priča o novoj bolesti samo posledica kulture straha u kojoj danas živi bogati zapadni svet zaplašen terorizmom, sidom i rastućim kriminalom? Da li će se "variola vera" 21. veka zvati ZAVISNOST OD INTERNETA (Internet Addiction Disorder - IAD) ili PATOLOŠKA UPOTREBA INTERNETA (Pathologycal Internet Usage - PIU)?

Sve je počclo, naravno, u SAD. Strah od "nove epidemije" pokrceuo se oktobra 1997. godine, kada je gospoda Pcm Olbridž sa Floride izgubila starateljstvo nad svojom maloletnom decom. Ona je toliko vremena provodila u "onlajn životu" da je zaboravljala da svojoj deci priprema hranu u "oflajn životu".

A onda se saznalo da je danas u SAD jedan od čestih razloga za razvod braka prevelika opsednutost, naročito muževa, seksom i pornografijom na Internetu. Zene su se osećale manje vredne i manje poželjne svojim muževima. Od tog osećanja do bračnog prolema nije dugačak korak.

Naziv poremećaja

Termin "Internet zavisnost" nastao je u šali psihijatra Ivana Goldberga 1996. godine, koji je želelo da napravi parodiju na učestale anegdote o ljudima dji se život bitno promenio prekomernom upotrebom Interneta. No, da li se ovde radi samo o preteranom korišćenju Interneta, ili je to deo šire zavisnosti od kompjutera? Jer danas i u Srbiji srećemo, puno mladih koji nekontrolisano igraju video-igre i uopšte se "bave" računarom zapostavljajući obaveze.

Čini sa da normalna potreba za boravkom na mreži prelazi u patološku kada se ispune dva kriterijuma. Prvi kriterijum je provedeno vreme na Internetu. Prema nekima, to je četiri sata svakodnevno u dužem vremenskom periodu, a prema drugima, šest sati dnevno.

Drugi graničnik Internet normalnosti možemo nazvati kriterijumom "spajanja svetova". Prema njemu, patološka upotreba nastaje kada sajber-život postane svet za sebe i kada nije integrisan u stvarni život, nego je zamena realnosti ili beg od stvarnosti.

Koreni zavisnosti

Zavisnost od Interneta ili pnekomerna upotreba Intemeta ima najmanje četiri korena.

Prvi je socijalno-kulturološki. Ta zavisnost može predstavljati bekstvo od društvene realnosti koje nastaje kao posledica različitih životnih osujećenosti i nezadovoljstava.

Daigi uzrok je vezan za karakter Interneta. Na mreži se mogu graditi društvene veze -laka upoznavanja, jednostavna komunikacija... Takode, Internet lako simulira realan život.

Treći uzrok je socijalnopsi-hološke prirode. Na Interne tu možete postati ncko drugi, što naročito prija stidljivim, usamljenim i zatvorenim osobama. Preko mreže možete izbeći osećaje usamljenosti i bespomoćnosti.

Četvrti uzrok zavisnusti leži i u nekim psihičkim faktorima. Istraživači smatraju da osobe koje su sklone fantazijama, koje su stidljive, socijalno fobične, nezadovoljne socijalnim stutusom u sredini, depresivne, nesigurne - spadaju u rizične grupe.

Na kraju, koliko god da je čovek razvijao tchnologiju i širio granice svog uma, on je u isto vreme tu tehnologiju i um koristio i za (auto)destruktivna ponašanja. Možda je i zavisnost od Interneta samo kolateralna šteta razvoja ljudskog uma i tehnologije.

Tipovi Intemet zavisnika:
1. Kompulzivni pretraživaći informacija (Information overload)
2. Opsednuti sajber-seksom (Cybersexual addiction)
3. Zavisni od virtuelnih veza i prijateljstava (Cyber-relational addiction)
4. Opsesivni igrači na mreži: kockanje, interaktivno igranje (Net gaming)
5. Patološki korisnici elektronske pošte ili mejloholičari (Mailholism)

e nisam bilde da citam swe owo... ali meni nije jasno kako neko moze da postane zawisnik od neta.. recimo od chata... tamo se swi smorimo... sta postaje zawisnik od smora... ma da ima i onih koji rade nesto drugo na netu... ma necu wise da kenjam owde ali ja nisam zawisnik... dodje swakom period kad mora da upali komp i konektuje ali meni wise to nije bitno... stedim racun...lolce

ja sam zawisnik od interneta
i mrzim sebe zbog toga.......aaaaaaaaaaaaaaaaaa

miljana je zawisna od cigara a od interenta.. nema sanse